“Opseg ovog problema je previše ozbiljan da bi se ignorisao i zanemario, kako u pogledu svakog ljudskog života koji može biti pogođen, tako i u pogledu šireg uticaja na društvo”
Svet će se verovatno suočiti sa globalnom krizom lošeg mentalnog zdravlja nakon što prođe pandemija koronavirusa, upozoravaju stručnjaci.
Naučnici za mentalno zdravlje, uključujući neuropsihijatre, psihijatre, psihologe i stručnjake za javno zdravlje, upozorili su na dugoročni uticaj virusa na mentalno zdravlje ljudi i zatražili od Vlade da odobre prioritetna istraživanja kako bi pronašli odgovarajuće tretmane zasnovane na relevantnim dokazima.
Oni su takođe pozvali na praćenje mentalnog zdravlja u Velikoj Britaniji i širom sveta kako bi se sa sigurnošću odredila ozbiljnost porasta lošeg mentalnog stanja, što je i očekivano.
Njihovo upozorenje, u časopisu Lancet Psychiatry, kao novo istraživanje Ipsos Mori, koje je sprovedeno krajem marta, otkrilo je da na mentalno zdravlje ljudi već počinje da utiče zatvaranje i samoizolacija u Velikoj Britaniji.
U anketi koja je sprovedena u javnosti, na 1.099 članova utvrđen je povećani nivo anksioznosti i straha od mentalne patnje kao posledica koronavirusa. Više od polovine odgovora populacije kada je reč o mentalnim bolestima, odnosio se na anksioznost.
Prethodne zarazne bolesti su takođe bile povezane sa porastom lošeg mentalnog zdravlja. Nakon epidemije САРС-а 2003. godine, postojalo je 30-postotno povećanje samoubistava kod osoba starijih od 65 godina, a 29 odsto zdravstvenih radnika doživelo je loše emocionalno iskustvo.
Profesor Rory O’Connor, sa Univerziteta u Glazgovu, i jedan od autora rada rekao je: „Povećana socijalna izolacija, usamljenost, zdravstvena anksioznost, stres i ekonomski pad su savršena oluja koja šteti mentalnom zdravlju i dobrobiti ljudi.“
“Ako ništa ne preduzmemo, rizikujemo porast lošeg stanja mentalnog zdravlja poput anksioznosti i depresije i porast problemskih ponašanja kao što su zavisnost od alkohola i droge, kockanje, ili socijalne posledice poput beskućništva i prekida odnosa. Opseg ovog problema je previše ozbiljan da bi se zanemario i ignorisao, kako u pogledu svakog ljudskog života koji može biti pogođen, tako i u pogledu šireg uticaja na društvo.”
Lancet Psychiatry članak poziva da istraživanje bude centralno u globalnom odgovoru na pandemiju, ali ističe da je samo mali broj naučnih istraživanja Covid-19 bio usmeren na posledice mentalnog zdravlja.
U radu je takođe navedeno da će biti potrebno nadgledanje i praćenje stanja anksioznosti i depresije, samopovrede, samoubistva, kao i drugih problema vezanih za mentalno zdravlje, uz novu tehnologiju, poput mobilnih telefona za lečenje na daljinu.
Profesor Ed Bullmore sa Univerziteta u Kembridžu rekao je: „Hitno nam je potreban istraživački odgovor ako želimo da sprečimo negativne posledice ove pandemije na mentalno zdravlje našeg društva sada i u budućnosti.“
„Da bismo napravili stvarnu razliku, moraćemo da iskoristimo alate našeg digitalnog doba – pronalaženje novih, pametnijih načina za merenje mentalnog zdravlja pojedinaca na daljinu, pronalaženje kreativnijih načina za jačanje otpornosti i pronalaženje načina za lečenje ljudi u njihovim domovima. Taj napor se mora smatrati prioritetnijim za naš globalni odgovor na pandemiju.“
Izvor: independent.co.uk/news/health/coronavirus-mental-health-research-anxiety-