Put oporavka može biti dug i uključivati nekoliko pokušaja da bi se problem rešio. Za mnoge, tretman je deo oporavka, ali postoje brojni faktori van tretmana koji takođe utiču na ishod. Jedan od njih je stanovanje.
Osobe sa poremećajem uzrokovanim upotrebom supstanci koje su beskućnici izložene su većim rizicima koji su dodatno pogoršani ako imaju problema sa zakonom. Kuće za oporavak mogu pružiti sigurno okruženje, podršku u apstinenciji i povezati osobe sa mogućnostima obrazovanja i zaposlenja. Ako su kuće samostalne, troškovi su niski.
U istraživanju o Kućama za oporavak, Jennifer David i Jake Berman ističu da su istraživači tek odnedavno počeli da prikupljaju dokaze o efikasnosti ovakvih mesta za stanovanje. Slažem se da u istraživačkom radu o zavisnosti i oporavku postoje “crne rupe”. U Škotskoj postoji nekoliko ovakvih kuća, ali se o njima malo zna izvan lokalno prikupljenih iskustava i evaluacija.
Koristeći narative korisnika, istraživači su želeli da istraže iskustvo života u Kući oporavka iz perspektive osoba u oporavku. Intervjuisali su 21 osobu sa američkog srednjeg zapada. Iako je ovo studija malog uzorka poenta je bila pronaći detalje i nijanse. Definisane su četiri teme:
- Uloga rane traume
- Prednosti života u kućama za oporavak
- Izazovi života u kućama za oporavak
- Ključne stavke za postizanje života bez zavisnosti
Uloga rane traume
Korisnici su govorili o uticaju traume i kako je ona oblikovala njihov put do zavisnosti. Ovo je poprimilo mnogo oblika i istraživači su zapazili kako je zloupotreba droga i alkohola identifikovana i kao uzrok i posledica traume. Tokom intervjua, značaj ovih iskustava je bio očigledan, kao i njihov emocionalni uticaj na ispitanike u oporavku.
Prednosti života u kućama za oporavak
Učesnici studije su u velikoj većini bili izrazito pozitivni po pitanju “uticaja kuće za oporavak na njihove živote i oporavak do sada”’.
Kuća za oporavak mi je otvorila oči da i drugi imaju istu borbu. Naučio sam da budem otvoren. Stekao sam prijatelje za celi život.
Učesnik
Rezultati istraživanja govore da su sigurnost, zajednički ciljevi i vizija, jedinstvo i drugarstvo ono što korisnici ističu kao prednosti života u kući za oporavak. Stigma i stid gube moć i u grupi vode računa jedni o drugima.
Svi se drže zajedno. Ako jedna od ovaca počne da se udaljava, stado dolazi i okružuje je kako bi se vratila ostalima.
Učesnik
Uzajamna odgovornost bila je ‘važan pokretač ponašanja’, a osećaj odgovornosti za druge je bio naglašen kao ključan. Ovo mi se učinilo veoma sličnim životu u modelu rehabilitacije u terapijskoj zajednici. Principi su uporedivi.
Izazovi života u kućama za oporavak
Učesnici su smatrali da osobe koje nisu bile spremne da ulože trud (u smislu oporavka) imaju štetan uticaj na druge. Pretnja od recidiva je viđena kao “najveći izazov”. Kada su drugi imali recidiv, došlo je do prenesene patnje, jer veze koje se razvijaju u kućama za oporavak mogu biti duboke. Suočavanje sa smrću takođe je istaknuto kao težak izazov.
Neki su kuću za oporavak videli kao “veštačko okruženje koje štiti stanovnike od stvarnog sveta”, a drugi su je videli “više kao prelazno rešenje nego zaštitu”.
Ključne stavke za postizanje života bez zavisnosti
Važnost i vrednost učešća u grupama podrške (AA) pominjala se u svim intervjuima, kao i promena društvenih veza i prednosti “zaštićenog života u kućama za oporavak”.
Refleksije
Istraživači identifikuju potencijalne rizike između novonastalih prednosti života u kućama za oporavak naspram mogućnosti da boravak u takvom okruženju može sprečiti neke osobe u učenju veština u zajednici. Pozivaju da se uradi još istraživanja po ovom pitanju. Takođe ističu prednosti članstva u AA koje su naglašavali korisnici. Razmatrajući rezultate o traumi kod ispitanika, preispituju postoji li možda „jedinstvena odgovarajuća praksa“ koja se bavi ranom traumom kroz ciljani terapijski pristup kao dodatak grupama za međusobnu pomoć. Takođe sugerišu da moramo znati više o ‘prenesenom recidivu’ koji može biti traumatičan kako za druge tako i za osobu koja je imala recidiv.
Iako je ovo bila studija malog uzorka, rezultati se poklapaju sa onim što mi govori iskustvo. Kuća za oporavak u Oksfordu, u kojoj ja radim, dobila je dobre ocene. Imajući to u vidu, ipak je ova cela regija nerazvijena, sa malim prilikama za stambeno zbrinjavanje osoba zavisnih od supstanci (ili čak da se zna o toj mogućnosti), iako ima dokaza da ima nekih promenila nabolje.
Kako se pojavljuju sve jači dokazi o vrednostima zajednice i povezanosti kao pokretačima oporavka, nadam se da ćemo videti više ovakve prakse i istraživanja u Velikoj Britaniji. Sigurno je da postoji potreba.
Izvor: https://recoveryreview.blog/2022/02/20/sober-living-houses-life-worth-living/