Svaki deseti učenik prvog razreda srednje škole puši, alkohol je probao svaki drugi petak i sedmak, trećina ispitanih đaka se oprobalo i u kockanju, ali današnji tinejdžeri ipak imaju jednu pohvalnu i zdravu praksu, neuobičajenu za decu tog uzrasta: većina klinaca porodicu smatra za utočište i mogu otvoreno da razgovaraju i da se poveravaju ocu i majci.
Dakle, iako se koketiranje s porocima može posmatrati kao normalno dečje ispitivanje, granica i želja da probaju nešto što je rezervisano za odrasle, činjenica je da je određen broj tinejdžera živi nezdravo, rezultati su istraživanja koje je sproveo Institut za javno zdravlje “Batut”.
Međutim, jedno od polja kojima su se bavili ispitivači posebno se izdvaja. Današnja deca, naime, imaju pretežno dobar odnos s roditeljima, što je posebno važno kada se uzme u obzir to da porodična situacija utiče na zdravlje dece, a da adekvatna podrška i komunikacija formiraju adolescenta i odražavaju se na njegovo mentalno i fizičko zdravlje.
Za uspešan razvoj deteta i njegovo vaspitanje nezamenljiv činilac jeste odnos roditelja prema tom detetu, ali ipak, naglašavaju autori studije – dobar odnos dece i roditelja ne znači da dete mora o svemu da razgovara s ocem i majkom. Oslonac i poverenje nisu uslovljeni manjkom privatnosti.
Ipak, klinci biraju da se otvore pred odraslima, zaključuje se na osnovu ankete.
Poveravanje
Tako, najveći broj učenika i učenica navodi da može otvoreno da komunicira sa roditeljima: tri četvrtine njih (73,6) otoreno priča s ocem o stvarima koje ih muče, a sa majkom još i veći procenat – njih 86,9.
Dok u mame jednako imaju poverenja i dečaci i devojčice, kad su tate u pitanju, sinovi im se lakše poveravaju nego ćerke.
Podrška
Da je porodica mirna luka i sigurno mesto koje je potrebno svakom biću, potvrdilo je četvoro od petoro anketirane dece (80,5 odsto), koje je reklo da porodica pokušava da im pomogne kada je to potrebno, a sličan je i broj onih koji se u potpunosti slažu da im porodica pruža emocionalnu pomoć i podršku (75,8 odsto)
Današnja deca mogu da razgovaraju o svojim problemima sa članovima porodice, čak 70,1 odsto njih, a gotovo svako peto dete je reklo da su mama i tata tu da im pomognu u donošenju odluka.
Međutim, iako su podaci uopšteno zadovoljavajući, potrebno je obratiti pažnju i na 4 odsto dece koje je reklo da uopšte ne dobija emotivnu podršku od roditelja, 4,7 odsto dece uopšte ne može da razgovara o svojim problemima sa decom, a na konstataciju iz upitnika “moja porodica se stvarno trudi da mi pomogne”, 4,1 odsto ispiztanih đaka reklo je “uopšte se ne slažem”.
Koliko roditelji znaju o deci
Kako tinejdžeri provode vreme, sa kim i kako troše džeparac, glavna su pitanja koja brinu svakog roditelja, jer su direktno vezana za bezbednost njihhove dece. Čini se, na osnovu ove ankete, da su klinci prilično iskreni prema roditeljima gde idu i šta rade. Majke, ipak, znaju više od očeva o ovim značajnim pitanjima života dece.
Između 73 i 79 odsto devojčica odgovorilo je da majke znaju mnogo o tome sa kime se druže, kako troše novac, gde provode vreme posle škole, gde izlaze uvele i kako troše slobodno vreme. Procenat dečaka koji je odgovarao na ista ova pitanja takođe je ujednačen, kreće se između 80 i 86 odsto, što znači da majke više znaju o sinovima nego o ćerkama.
Koliko su očevi upućeni u ova životnja pitanja svoje dece govore sledeći procenti – između 66 i 68,5 odsto devojčica reklo je da tate mnogo znaju o tome s ko su im prijatelji, gde idu posle škole, i slično, a dečaci se o ovakvim pitanjima očigledno manje poveravaju očevima, jer se iskrenost izražena u procentma ovde kreće od 59,5 do 70 odsto.
Šta tvoje dete radi na internetu?
Na pitanje u kolikoj meri roditelji znaju šta rade na internetu, oko 17 odsto dečaka i devojčica reklo je da tate ne znaju ništa, a jednak procenat devojčica rekao je da ni mame ne zanju ništa o njhovim onlajn aktivnostima.
Više od polovine njih reklo je da i mama i tata mnogo znaju o tome šta rade dok koriste internet, i opet se pokazalo da najiskreniji odnos imaju sinovi i majke, jer je 66,6 odsto dečaka reklo da majke znaju mnogo o tome u koju svrhu oni koriste internet.
Kakvo je istraživanje u pitanju
Predočene statistike deo su međunarodnog istraživanja o ponašanju, a u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta (Health Behaviour in School-aged Children Survey, HBSC). Ono je u Srbiji sprovedeno u drugom polugođu 2017/18. školske godine u 101 osnovnoj i srednjoj školi, a ciljna populacija bili su petaci, sedmaci i đaci prvog razreda gimnazija i drugih srednjih škola.
HBSC je jedinstvena međunarodna studija, koja se svake četvrte godine realizuje u velikom broju zemalja evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije (SZO), i u Severnoj Americi.
Rezultati istraživanja koja su pred nema, proizišli su iz prvog ovakvog mežunarodnog istraživanja u Srbiji, a sproveli su ga u delo Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete.
Autor vesti: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/