Ćerka Milića Vukašinovića koja se godinama borila sa zavisnošću pronađena je mrtva, pevačica Demi Lovato je u bolnici zvog predoziranja, a samo u poslednjih mesec dana četvoro mladih umrlo je u Srbiji od konzumiranja, najverovatnije, ekstazija.
Vesti da je droga odnela život, i to mladi, u poslednje vreme su toliko postale učestale da ne možemo da se ne zapitamo da li je u pitanju epidemija bolesti zavisnosti.
Poslednja u nizu je tragična vest preminula
Vesti da je droga odnela život, i to mladi, u poslednje vreme su toliko postale učestale da ne možemo da se ne zapitamo da li je u pitanju epidemija bolesti zavisnosti.
Poslednja u nizu je tragična vest preminula Maja Avdagić (35), ćerka rok muzičara Milića Vukašinovića, u sarajevskom naselju Jezero.
Nju je, kako pišu sarajevski mediji, u stanu pronašla prijateljica koja je odmah pozvala Hitnu pomoć, ali joj kako se navodi, nije bilo spasa.
Uzrok smrtiu nije zvanično objavljen, ali mediji spekulišu da je reč o samoubistvu, kao i da je prema preliminarnim rezultatima istrage i nakon pregleda tela “utvrđeno da je uzrok smrti, najverovatnije, predoziranje narkoticima ili lekovima”.
Tek, od ranije je poznato – a o tome je govorio i Milić Vukašinović – da se Maja Avdagić godinama borila sa problemom zavisnosti, koji je kao epilog imao tragediju.
Gotovo svakodnevno nam dolaze ovakve vesti. Istovremeno, jedna od udarnih vesti u stranim medijima je i da je pevačica i bivša Diznijeva zvezda Demi Lovato završila u bolnici zbog predoziranja. Kako tvrde američki mediji, Demi je uzela preveliku dozu heroina zbog kojeg joj je pozlilo.
U poslednjih mesec dana četvoro mladih umrlo je od konzumiranja, najverovatnije, ekstazija: 17. jun – Jovan Paunović (17) preminuo na VMA, posle izlaska na splav “Kolos”; 20. jun – Nemanja Šafarik (18) umro je u stanu u Bačkoj Palanci; 24. jun – Marija Marković (17) iz Kragujevca, učenica Politehničke škole, umrla u stanu svog druga u Šumaricama; 5. jul – Mirjana Milić (21) umrla u jednom stanu, posle žurke u centru Beograda.
Sve ove tragične vesti više su nego dovoljne da se dobro zamislimo. Šta se to dešava? Da li je ovo strašna epidemija?
Kao da se na tržištu narkotika dešava nešto što nije nikada ranije. Sintetičke droge su se konzumirale i pre, ali ne pamti se da su mladi umirali od toga, da je droga bila toliko lošeg kvaliteta jer danas svako može da je napravi u podrumu ili garaži i ubaci šta god mu padne na pamet, da je bila tako jeftina i tako primamljiva – od izgleda pa do toga da je ušla u mejnstrim, ili da je, kako je neko ispod Pajtićevog tvita napisao, “državni posao”, pa se klinci sada takmiče ko će više “bonbona” da pojede za veče. Jer ekstazi može da se kupi za nekoliko stotina dinara, što je manje nego cena jednog pića pa je, na kraju, to i “jeftinija zabava”.
A nije ni droga više slika šprica i igle narkomana koji se raspada, pa da možeš da je zgadiš kroz takav primer, već se i tržište droge prilagođava novim generacijama i regrutuje konzumente drugačijim putevima, pa je danas sve ono za šta kažemo da su narkotici, “dopadljivo”, čak i na prvi pogled.
Docent dr Janko Samardžić, klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, objašnjava da su trendovi koji se danas beleže na polju narkomanije u celoj Evropi prisustvo sve više vrsta droga, naročito sintetičkih, uz porast njihovog korišćenja, zatim istovremeno korišćenje različitih vrsta droga (politoksikomanija), kao i pomeranje starosne granice ka mlađem uzrastu.
“Razlozi za ovakve trendove su brojni, od nedovoljne informisanosti i edukacije do široke dostupnosti narkotika danas. Mislim da svi nosimo deo krivice za ovakvu situaciju”, kaže on za Nedeljnik.
Nova droga koja je preplavila naše tržište, od koje je i najverovatnije četvoro mladih umrlo, mnogo je jača po sastavu a u sebi sadrži supstance opasne po zdravlje, zbog čega su mnogi morali da zatraže pomoć lekara.
Mirjana Milić koja je jedna od četiri žrtve, pisala je na društvenim mrežama da je probala ekstazi, a nekoliko dana pre smrti slala je i upozorenja: “Ljudi, nemojte više gudru kupovati na žurkama, svašta stavljaju sad i u bone, a kamoli u spid…”
Doktor Samardžić pojašnjava da ekstazi spada u stimulativne, sintetske droge i sadrži farmakološki aktivnu supstancu 3,4 metilendioksimetamfetamin (MDMA) koji utiče na nivoe pojedinih supstanci (neurotransmitera) u mozgu. Poznati su psihički efekti poput euforije, straha, agresivnosti, halucinacija…, kao i telesni simptomi poput ubrzanog rada srca, povišenog krvnog pritiska i telesne temperature, napetosti mišića (posebno viličnih), nevoljnih pokreta. Međutim, treba posebno napomenuti individualnu osetljivost svake osobe na dejstvo sintetske droge i vrlo je teško predvideti ishod, odnosno kako će pojedinac reagovati.
“S druge strane, poslednjih godina se beleži porast kombinovanja različitih sintetskih supstanci, pa tablete ekstazija sadrže, pored MDMA, brojne druge supstance nepredvidive farmakološke aktivnosti i sa odloženim efektima. U konkretnim slučajevima moguće je da je došlo do predoziranja zbog toga što je očekivan brz efekat tablete i kada on nije nastupio nakon 1-2 sata, uzeta je sledeća doza koja je onda dovela do predoziranja”, napominje sagovornik Nedeljnika.
Iako se misli da roditelji o tome danas više znaju, kao i mladi jer su stalno “online”, to je najveća zabluda.
Dragana Janković, majka pokojnog Alekse, preko svog, i profila “Aleksin zakon” na Fejsbuku koji posećuje veliki broj roditelja i dece, uključila se u ovaj problem kroz objave na tu temu. Kaže da je tek što je zagrebala po površini, shvatila koliko ne zna o tome, a isto može da kaže i za mnoge roditelje sa kojima komunicira.
“Strah i zabrinutost bio je zajednički imenitelj iako nam je cilj bio i ostao da ove objave nemaju nameru širenja straha ali imaju nameru širenja ozbiljnosti, obazrivosti i odgovornosti, kako roditelja tako i dece. Moramo da razgovaramo sa decom često na ovu temu. Policija je tu da juri i hapsi narko-dilere i učini sve da droga ne dođe do škola, kafića, ulice, ali ne može ili vrlo teško može da spreči da neko kome je droga ponuđena, on/ona tu drogu ne uzme! Ogromna većina roditelja nije imala nikakva ili gotovo nikakva saznanja i informacije u vezi s narkomanijom u školama, pristupačnošću i izgledom, dilovanjem droge i vrstama droge, načinom delovanja na mozak i svest, mogućim posledicama. Zaključak je da roditelji moraju da razgovaraju sa svojom decom u vezi s ovim problemom i dužni su da ih upozore o mogućim posledicama, da vrše kontrolu”, kaže ona za Nedeljnik.
I dr Samardžić ističe da se informacije u svetu narkomanije rapidno menjaju, pa je i stručnjacima teško da isprate sve pojave.
“Drugim rečima, droga je poput virusa koji stalno mutira i dok se vi borite sa jednom vrstom droge, druga vrsta droge uzima maha”, kaže on.
“Profil narkomana se menja i sve teže je opisati kliničku sliku i dejstvo pojedinih psihoaktivnih supstanci. Ono što je zajedničko svim sintetskim drogama, jeste da dovode do brze pojave psihičke zavisnosti i tolerancije (potrebna je sve veća i veća doza), izazivaju ozbiljna oštećenja mozga i vrlo lako dovode do predoziranja”, napominje on i ističe da ozbiljna borba protiv narkomanije tek predstoji, a prioritet svih prioriteta je suzbiti dostupnost droge.
Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, Mira Kovačević, rekla je da je “najopasnije to što se mladi takmiče ko je uzeo veće količine. Nekada je bilo ‘koliko sam više popio’, a sada je ‘koliko sam uzeo više ekstazija’”. Ona je gostujući na RTS-u navela da zvanični podaci pokazuju da je osam odsto populacije Srbije koristilo drogu i dodala da se 99 odsto toga odnosi na korišćenje marihuane.
Doktor Samardžić kaže da epidemijsko širenje zloupotrebe opijata, poput heroina, beleže sve evropske zemlje u drugoj polovini 20. veka sve do devedesetih godina, kada na scenu stupa tzv. ekstazi generacija i nove supstance poznatije kao dizajnirane, sintetske droge. Naša zemlja se, zbog krize devedesetih, nešto kasnije našla na udaru tih supstanci.
Izvor: Nedeljnik