Broj narkomana koji odluče da potraže pomoć stručnjaka se za godinu dana povećao sedam puta, a alarmantno je što je starosna granica zavisnika sve niža.RS registrovano 455 lečenih narkomana
Prema poslednijm podacima Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske na kraju 2015. godine na lečenje je došlo 70 zavisnika opojnim drogama, dok ih se 2014. godine za lečenje odlučilo deset. Najviše njih je samoinicijativno došlo u ustanovu za lečenje, dok su ostale doveli roditelji ili prijatelji.
Tako je u RS ukupno registrovano 455 lečenih zavisnika, od čega je 412 muškaraca i 43 žene, prosečne starosti 35 godina, međutim, nema procene koliko je onih neregistrovanih, a dobna granica je, kažu stručnjaci, svake godine sve niža.
– Uglavnom se radi o eksperimentisanju sa novim psihoaktivnim supstancama, koje se često kombinuju sa alkoholom. Početak korišćenja opojnih sredstava počinje sa 16 godina, da bi se sa 19 godina prvi put konzumirao heroin, a njegovo injekciono uzimanje počinje sa 22 godine – objasnila je dr Višnja Banjac, specijalista psihijatrije i šef Odeljenja za bolesti zavisnosti UKC RS, dodajući da je u 2016. godini najmlađi lečeni zavisnik u RS imao 17 godina.
Prema proceni evidentiranih zavisnika koju je radio Institut za javno zdravstvo RS, 25 odsto njih drogu je probalo iz znatiželje. Posle njih, najviše je onih koji kao razlog navode uticaj vršnjaka, društva, okoline ili partnera, dok je 14 odsto narkomana na lečenju završilo tako što je drogu probalo iz zabave.
Ono što zabrinjava, kaže Banjac, jeste to što je dostupnost opojnih droga sve veća, trend porasta broja mladih ljudi koji konzumiraju droge ima kontinuitet, a uočen je i porast broja saobraćajnih nesreća vezanih za upotrebu opojnih droga i alkohola.
Na Klinici za psihijatriju UKC RS čak 86 odsto lečenih osoba, heroinski su zavisnici. Najviše njih je heroin ubrizgavalo u venu, a skoro 50 odsto njih ovu drogu uzimalo je svaki dan.
Iako nema podataka koliko je neregistrovanih narkomana, stručnjaci procenjuju da se radi o hiljadama ljudi, kojima se sve više pridružuju deca koja ne znaju kakve sve posledice mogu imati ukoliko probaju drogu.
Dr Banjac smatra da bi upotreba narkotika bila manja, da se više novca odvaja za preventivno rešavanje ovog problema, te da bi mladi u školama trebali biti više informisani o ovoj problematici.
– Skromna finansijska sredstva koja se izdvajaju za rešavanje ovog problema sigurno su razlozi koji doprinose porastu zavisnosti o psihoaktivnim supstancama. Više novca treba uložiti u prevenciju i edukaciju – dodaje ona.
Zarazne bolesti među narkomanima
Zbog česte upotrebe istog pribora, neretke su i zarazne bolesti među nakomanima. Većina lečenih zavisnika testirana je na Hepatitis B i C, kao i HIV/AIDS. Prema podacima Instituta za javno zdravstvo za 2015. godinu, u pogledu testiranja na Hepatitis B, od 267 registrovanih zavisnika koji su testirani, kod 9 je test pozitivan, a od 266 osoba koje su testirane na Hepatitis C, čak kod polovine je utvrđen pozitivan test. Kod svih testiranih na HIV test je bio negativ, međutim, 82 osobe nisu testirane.
Izvor: www.blic.rs