Dr Ivica Mladenović je načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu i sa mukama zavisnika od sedativa se svakodnevno suočava u praksi.
Teoretski je ovaj problem objasnio zajedno sa kolegom dr Goranom Lažetićem u knjizi “Zavisnost od ‘tableta’ – anksiolitika, sedativa i hipnotika”. Dr Mladenović objašnjava šta je u osnovi zloupotrebe anksiolitika.
– Dve stvari. Prvo imamo farmakološko dejstvo samih lekova, a druga stvar je psihološka struktura ljudi koji ih koriste. Kada govorimo o ovom prvom, to su lekovi koji deluju preko tzv. GABA receptora, koji su zaduženi za smanjenje napetosti i za opuštanje organizma. Dakle, i alkohol i sedativi deluju preko istih receptora u mozgu. Poenta sedativa je da smanjuju napetost, dovode do opuštanja mišića, a neki od njih imaju i hipnotički efekat, dakle, služe uspavljivanju. Smanjenje napetosti je prioritet u današnje vreme prepuno stresa, i to je ono što navodi ljude da ih sami uzimaju, zloupotrebljavaju i koriste duže nego što bi trebalo. Kada govorimo o strukturi ličnosti, opet govorimo o nekoliko aspekata. Postoje ljudi koji su sami po sebi, po svom temperamentu anksiozni, i kod njih i mala stresogena situacija može dovesti do nepodnošljive anksioznosti, tako da oni sami posežu za tim lekovima, znajući za njih preko komšija, rođaka ili medija. Jako je teško opstati u ovom vremenu ako se ne koristi neko sredstvo za smirenje – ili alkohol ili sedativi – pa su tako oni postali najzloupotrebljavanija vrsta lekova.
Koji je to momenat kad učinak tih lekova postaje zloupotreba?
– Jasne su indikacije kada treba dati koji od sedativa. Postoji nekoliko grupa sedativa, jedni deluju na miorelaksaciju – opuštanje mišića, i oni se obilato koriste u internoj medicini i daju se, usput, onima koji boluju od srca ili imaju neke druge ozbiljne fiziološke probleme. Druga grupa su lekovi koji psihički opuštaju, i oni uglavnom deluju na kogniciju, to jest na način našeg razmišljanja, a mi, nažalost, najčešće svojim načinom razmišljanja stvaramo napetost. “Bensedin” je zlatni standard koji smanjuje taj kognitivni nivo napetosti i koristan je. I imamo treću grupu sedativa, koji su i najadiktivniji, imaju kratko poluvreme eliminacije, dakle moraju da se uzimaju četiri puta dnevno, za razliku od “bromazepama” ili “bensedina”. To su lekovi koji uspavljuju i koriste se kod starijih osoba da ne bi došlo do akumulacije leka u organizmu, a primeri tog leka su “lorazepam” ili “ksanaks”. Problem sa ovom poslednjom grupom je što jako brzo dovode do zavisnosti. I zaista ne postoji nijedan jedini razlog da se ovi lekovi koriste duže od nedelju ili dve dana, osim tzv. generalizovanog anksioznog poremećaja. U principu, za sve sedative je jako teško naći opravdanje da se koriste duže od mesec-dva ili najviše tri meseca. Ako već postoji potreba da se uzima duže od tri meseca, onda se radi o nečem drugom, najčešće o depresiji, ali ona se ne leči sedativima već antidepresivima. Ove treba smanjivati ili davati po potrebi.
Hoćete da kažete da ljudi svoja depresivna stanja zamenjuju sa anksioznošću ili nervozom i “truju” se lekovima koji im ne mogu pomoći?
– Upravo tako, to je poenta zlouopotrebe ovih lekova. E sad, kad bi to bilo samo kod laika, još da razumemo – oni su laici. Međutim, vrlo često imamo primere da u zloupotrebu i zavisnost te ljude uvedu upravo lekari koji o ovome malo ili površno znaju, nekritički prepisuju sedative i jako dugo ih daju. Hvala bogu, da je pre nekoliko godina donet zakon da oni koji uzimaju ove lekove svakih šest meseci moraju otići kod psihijatra da bi se utvrdilo da li to treba da se daje dalje ili da se menja terapija. Nekritička primena lekova je jako veliki problem, i tu bih se fokusirao dve na stvari: nažalost, na medicinsku struku koja nema dovoljno znanja o celoj toj priči, pogotovo lekari opšte prakse, i drugo – farmaceutsku industriju, tačnije apoteke, koje ove lekove daju bez recepta, i to je već problem za državu. Nećete ih dobiti u prvoj ili drugoj apoteci, ali već u trećoj će vam ih prodati.
Koje su sve posledice?
– Najznačajnija posledica je zavisnost. Tada raste potreba za sve većom količinom sedativa da bi se ostvario isti efekat, i to je pokazatelj promašene dijagnoze. Tu se radi o nečem drugom, najčešće o depresiji, a ne o anksioznosti. Može doći i do trovanja lekovima. Kombinovanje alkohola i sedativa je najopasnija kombinacija zato što su i jedan i drugi depresori centralnog nervnog sistema. Dakle, kod onih koji su predozirani dolazi do depresije, prestanka disanja, jednostavno – čovek prestane da diše i mrtav je. Imate dva depresora CNS i ako ih kombinujete, ishod može biti fatalan. A zavisnost posredno dovodi do poremećenog radnog ritma, problema na poslu ili u porodici, a u najekstremnijim slučajevima i do suicida.
Kada nipošto ne treba uzimati sedative?
– Postoji par stanja. Prva kontraindikacija je trudnoća, osim ako to nije po odobrenju lekara. I u periodu dojenja su zabranjeni sedativi. Zabranjeni su i u slučaju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, alkoholizma, na primer, ukoliko nisu deo terapije odvikavanja. Takođe, sa izborom sedativa se mora ići oprezno kada je oslabljen respiratorni sistem, postoje organska oštećenja mozga ili postoji slabost jetre. Ne sme da se vozi, jer je efekat isti kao kad ste pod dejstvom alkohola.
Izvor: https://www.blic.rs